Татјана Станимировић творац Шумарења

Шумарење је једа од четири редовне седмичне акције на Фрушкој гори Планинарско смучарског друштва „Железничар“. Шумарење је намењено особама који воле лагани темпо и стазе дужине око 12 километара, родитеље са децом, старијим особама који  желе да активно проводе своју старост, а идеално је и за је људе који први пут крећу на планинарење или су дужи период провели ван планине па желе лагано да се поврате у кондицију. За све оне који су у мало бољој кондицији, или су млађи и спремнији и мисле да не уклапају у предходно набројане групе, препоручујемо акције недељом и средом, а за оне најспремније препоручујемо , такође суботњу акцију „Пешачењем упознајмо Фрушу Гору“ на којој се брзим темпом прелази око 25 километара са савладавањем висинске разлике од минимум 1200 метрара.

Сви ми који волимо шуму имамо свој аспект посматрања како се са њом дружити, на који начин и којим темпом њоме ходати.  Та разлика међу нама је за поштовање. Морамо бити јединствени само у поштовању правила  и очувању природе.

Фото: Дарко Дозет

Волела сам да пешачим шуом сама, тако сам свим чулима најбоље упијала сву њену лепоту. Сусретала сам  мала шумска бића, слушла шапат  лишћа и цвркут птица.

Ранијих година које су одавно али брзо прошле, волела сам да ходам брже и пређем више. Сада више не бројим, све у своје време.

Кораци су ми спорији и некако краћи али се доживљај лепоте пешачења у природи продубио и обогатио. Шетала сам тако сама, фотографисала И објављивала.  Јављали су ми се пријатељи да би пошли са мном и група се доста брзо и спонтано повећавала што је створило потребу за Вајбер групом како бисмо се лакше и ефикасније договарали, и која ће, како се касније показало, бити претеча групе какву данас познајемо. Наиме, требало је групу некако назвати. Било је више предлога и онда клик шума- Шумарење, синуло ми је да је то оно право. Шума и хедонизам. Шума у својој раскоши, шумска бића и ми који је волимо, чувамо и уживамо у њој.  Шумарење се ширило па сам отворила  групу и на Фејсбуку. 

Позвао ме је Звонко Молнар из нашег друштва и поразговарао са мном о идеји да своје чедо Шумарење придружим Плануинарско смучарском друштву “Железнчар”.

Имало је смисла. Има љубитеља шуме који желе да шетају. Много би њих пошло, а немају искуства, неко би повео дете, неко би да поради на кондицији, неко би некога да упозна, неко би да вежба фотографију, неко да прошета кућног љубимца. Нашли би ту многи себе, мислила сам и прихватила. 

Шумарење  више нисам ја, то је сада организација, пожртвованост и одговорност. Било да је јутро упеклог сунца, јаке кише или немилосрдног ветра, иде се. Иде се сваке суботе. Шумарење значи и осмислити стазе, организовати више водича, водити рачуна и о групи и сваком појединцу, подносити извештаје, водитистатистике, планове, одлазити на састанке у Друштво  и још доста тога.

Имам, неки би рекли, доста година, али имам и снагу и вољу коју црпим из убеђења да радим добру и племениту ствар. Могло би се протумачити из претходних редова да се нешто жалим. Руку на срце, није увек лако, али исијавање задовољства из учесника у шетњама, лепоте које упијамо сваке суботе И чињеница да смо урадили најбоље за своје психо-физичко здравље су оно што ме мотивише да изнова И изнова урадим све што је потребно за сваку следећу суботу.

Прво званично Шумарење под окриљем ПСД „Железничар“ изведено је 16.новембра 2019. Када је нас 13 прешло 12 км.  Било је подршке, било је и ометања, а било је и шале да је Шумарење „хеклање“. Но, шалу на страну, није прошло  много времена, а Шумарење је достигло безмало  100 учесника, у неким пешачењима и по 20 и који пређен километер. Заправо, баш као у хеклању, “кукицу по кукицу”, полако, корак по корак, направили смо мало ремек-дело и не кријем да сам поносна на своје чедо које расте из суботе у суботу.

На јавној фејсубук групи Шумарење се готово утркујемо суботом поподне ко ће пре да постави своје фотографије како бисмо сви уживали у различитим виђењима истих предела, а и како бисмо бар делић пренели свима који су желели а били су спречени да дођу. На поменутој страници сви могу да се информишу и о детаљима најављених акција.

У Шумарењу су себе пронашли стари чланови,  нови и они који то нису,  многи су успорили да би се уклопили. Сви заједно шетамо и дружимо се без обзира да ли смо млади, стари , чак и деца. Заједно чинимо добар тим, емитујемо позитивну енергију и љубав према природи, па и ко је кренуо неиспаван, нервозан или мрзовољан, после пар пређених километара све остави за собом.  Остаје позитива енергија и захвалност на још једаном добром дану у нашој Фрушкој Гори. Више пута чујем од учесника  да је код нас некаква посебна атмосфера и дух другарства. Вероватно сам једна од нас, прва међу једнакима успела да свој ентузијазам и  љубав пренесем на екипу. Догоди се понекад да неко од учесника није најбоље информисан о концепцији Шумарења, па прокоментарише да га смарамо И да би брже И више.  Може, наравно. Све што је потребно је да се јаве водичу или чистачу да напуштају групу и слободно наставе дугим и брзим корацима кроз Фрушку. На крају крајева, наше Друштво пружа бројне могућности да сам сигурна да свако са својим афинитетима и спремношћу може негде, у некој другој групи, да задовољи своје апетите.

Ето тако шумаримо, ходамо, дружимо се са шумом и међу собом, чаврљамо или ћутимо. Свима који желе и могу више и брже желим добро здравље  и сигуран корак. Када дође време да се тај корак успори, помало скрати, ту је Шумарење. Сигурна лука лагане шетње, добре воље и неодустајања од себе.

Татјана Станимировић

Поделите вест са пријатељима
  • 425
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •