Успон на врхове Олимпа

Екипа састављена од шеснајст планинара ПСД „Железничар“ Нови Сад поставила је себи циљ, придружити се Боговима. Кренули су на највишу планину Грчке, чувени Олимп. Олимп је после бугарске Риле највиша планина на Балкану. Са војвођанских осамдесетак метара висине кренуло се на највиши врх Митикас, на 2918 метара надморске висине. Планина Олимп позната је сем висине и по веома богатој флори и фауни, са неколико ендемских врста биљака те са оним што је планинарима интересантније, а то су неколицина интересантних врхова..

Хронологија:

1-2.дан

Акција је почела поласком из Новог Сада у 6 часова. Путовали смо са 4 аутомобила. Екипа је бројала 16 чланова. Путовали смо аутопутем кроз Србију и Македонију. Прву паузу смо имали на македонском вештачком језеру Младост, где смо ручали и били веома задовољни услугом. Наставили смо пут према Грчкој и сместили се у Лептокарији, месту на обали Егејског мора. Прошетали смо обалом уз море и уживали у таласима и звезданом небу. Сутрадан је освануло сунчано јутро и приуштили смо кафу на тераси апартмана, са погледом на величанствени Олимп. Имали смо пред собом целодневно уживање на плажи у таласима мора, пливању и одбојци у води. Увече смо паковали ранчеве са стварима за тродневни боравак у планини и спремали се за ранији починак.

3-4-5 дан

Олимп је највиша планина у Грчкој и дом богова из грчке митологије. Налази се у Тесалијској равници. На Олимпу се налази значајни природни резерват, због чега се овај масив од 1983. године налази на УНЕСKО –вој листи светске баштине. Успон на Олимп започели смо у месту Приони, који се налази на 1100 мнв, где смо оставили своја возила. После заједничког фотографисања на водопаду реке Енипеје, где је двоје планинара остало да ужива и пешачи поред реке. Постоје лепо уређене стазе које омогућавају лако пењање за све који нису искусни у планинарењу. У подножју планине налази се Археолошки музеј у древном Диону. Ово је било свето место Македонаца, где је Александар Велики приносио жртву пре него што је кренуо да освоји свет. Кренули смо пут Дома А стазом од сипара кроз борову шуму. Планина је богата биљним светом. На њој се налази више од 1700 биљних врста, од којих неке веома ретке. Уз пут смо се дивили свему… дрвећу, цвећу, извору, колони мула које су носиле храну и остале потрепштине за дом на висини од 2100 мнв, а највише уживали у оштром ваздуху и прелепим погледима на шуме око нас.

Направили смо неколико кратких пауза за окрепљење и у дом стигли око 16 часова. Сместили смо се у заједничку собу, вечерали и одмарали за сутрашњи успон.Јутро је било нестварно…уз прелеп излазак сунца. Доручковали смо и пили кафу на тераси дома и са мањим ранчевима, уз већу количину воде, кренули пут Олимпових висина. Стаза је и даље пуна сипара, вегетација полако нестаје…призори су потпуно другачији, у даљини видимо дивокозе. Смењују се магла и облаци, сунца је све мање. Полако се приближавамо….и ево нас, први врх је освојен…Скала на 2864 мнв. Попело је свих 14 планинара. Овде једна планинарка завршава свој пут, остављамо ранчеве и штапове иделимо се у две групе….петоро води Горан Жигић пут Сколиа, а за осталих осморо планинара пут Митикаса, водич је Звонко Молнар.

Највиши врх Олимпа је Митикас, са висином од 2 918 метара, његово име на грчком значи „ нос“ и он је други највиши врх на Балкану. Раме уз раме са Митикасом издижу се Сколио(2 912), Стефани (2 909) и Скала (2 866). Иако су ово најпознатији врхови, на Олимпу их има на десетине. Тачније, висину од преко 2 000 метара достиже њих чак 46, а преко 1 000 метара њих 47. Највиши Митикас је освојен 1913. године од стране Христоса Какалоса из оближњег Литохора, швајцарског пењача Фредерика Боисонаса, и Даниела Бауд –Бовyа. Према грчкој митологији Олимп је дом дванаест божанстава на челу са врховним богом Зевсом, господарем неба и земље.

Грци су сматрали да се на врху планине налазе кристалне палате у којима богови живе. Њих су саградили Титани Киклопи, а сва уметничка дела створио је Хефест. Богови живе на Олимпу, док на највишем врху, Митикасу заседају и доносе важне одлуке. Зевсов престо се налази на врху Стефани, одакле он испаљује громове као своје главно оружје. Зевс је, иначе, био и велики женскарош – има много љубавница, и смртних и бесмртних. Поред законите жене Хере. А жена к‘о жена –љубоморна. Па му прави сцене и кажњава сваку окривљену изгнанством у Хад. И нема мира ни међу боговима, ни на Олимпу, громови често “тресу” планину. Обичним смртницима планина је потпуно недостижна. Често је обавијена облацима, па је божанском оку невидљива.

Тако каже легенда. А стварност каже, да немамо пуно времена за уживање, обзиром да су изнад Олимпа временске прилике непредвидиве. Треба освојити његове врхове и потом славити и уживати. Ја сам била чистач у групи која је пењала Митикас. Први пут сам “метла” на суровом Олимпу. Све видим и доживљавам другачије него икад пре. Испред мене су водич и 6 планинара са скромним искуством у пењању по стенама. Посебно, Владимир Ујфалуши, дугогодишњи планинар, главни организатор пешачења средом, који у својој 73 години живота, пење други највиши врх Балкана. Изнад нас и око нас, све је гола стена. Све време користимо и руке и ноге. Тражимо најбољи ослонац. Златно правило –три тачке ослонца. Није увек једноставно, јер некад успете да угурате само врх ципеле у стени. Требају вам и јаке руке. На неким деловима се чека дуже, све је више планинара на успону, а места нема за све. По правилу првенство пролаза имају они који силазе. Мало по мало и стижемо до пред врх.

Осећам поштовање и благу трему, aли треба усмеравати све да мисле да сваки наредни корак, не гледати около. И…ево, водич је на врху…још мало…па ћу и ја ! И..онда, као и увек на врху… аутоматски заборавиш на све тешкоће при успону и препустиш се уживању. Богови нам желе добродошлицу! Осећај је моћан, поглед фантастичан. Фотографисање… једно по једно… пазаједничка са заставом друштва! И за тренутак…ево и сунца! Указао се поглед… на Стефани, Скалу и Сколио… и остале чланове екипе на њему! Машемо, поздрављамо…

СРЕЋА!

Повратак истим путем, повремено отпењавање…..спуштање лицем окренути ка стени. Ноге су свима уморне, треба их контролисати. Лако је изгубити равнотежу. И даље је све, само стена. Опет мимоилажење… опада концентрација. Водич је у моменту незадовољан недржањем растојања, а киша почиње, стене су клизаве. Облачимо кабанице и настављамо. Само да не почне невреме и грмљавина…већ смо при самом крају. Екипа која је сишла са Сколиа, поздравља нас и бодри….и ево нас…. опет на Скали! СРЕЋА!!! Честитке водича!!
Радост …и Понос!!! Кратак одмор и крећемо даље, доле према дому, истим путем. Пут је врло јасан, има доста путоказа. Магла се диже, одлазе облаци… обасјава нас сунце и прати целим путем. Прелепо. Срећни и задовољни, стижемо у дом на касни ручак и дружење уз друштвене игре до гашења светла у 22 сата. Дом пуно пружа, прилично је уредан, нуди храну и пиће, чак је и вај-фај доступан. Има планинара са свих страна, а највише Грка, Бугара, Словака и Немаца. Наредног јутра, после доручка, крећемо пут Прионија.

Спуштамо се истом, прелепом стазом кроз четинарску шуму, дугачком 7 км од дома до паркинга. Правимо кратке паузе и уживамо у силаску и погледу. Сипамо воду на извору и ускоро стижемо на паркинг Приониа. Овде смо се освежили Кока колом у кафићу… за пиво је било сувише рано… Један планинар остаје да чека превоз, а ми настављамо прелепим кањоном реке Енипеје. Стаза иде кроз четинарско листопадну шуму, поред саме реке. Стога прија звук брзака и слапова на реци. А о бојама воде, да не говорим….од зелене, плаве до наранџасте… често је пресецају дрвени мостићи. Вода је иначе, питка. Пролази се поред рушевина старог манастира и испоснице у стени. Врло честе су импровизоване камене клупе, за одмор. Између стена нам се приказује поглед на Литохоро и море. Убрзо наилазимо на Зевсова купатила. Додуше, у овом периоду, са врло мало воде. Спуштамо се у Литохоро, прелепо село у континенталној Грчкој, после неких 12 км планинарења од Прионија, где ћемо сачекати возаче са возилима. Имали смо времена и за “Б витамин”, наздрављајући дивном дану. Уз одличну организацију превоза водича и Сашу Медоварског, расположеног да учествује у акцији, стигли смо у Лептокарију у касним поподневним сатима, пуних срца.

6-7 дан.

И опет, дан почиње мирним тихим јутром, уз кафу, на тераси апартмана. Резимирамо претходне дане проведене у планини, одушевљени успоном и групом. Предстоје нам два дана одмора, купања, пливања. Задовољни смештајем, организујемо се око исхране, куповине и пијаце. Била сам цимер тројици планинара и одлично смо функционисали од јутра до вечери.

Спремила сам им импровизовану грчку мусаку од патлиџана. Уживали смо у аперитиву… ракији ципуро и домаћем розеу. Пијачни дан у Лептокарији је уторак. Пијаца на мору ме увек одушеви, али ова је посебна. Одише беспрекорном хигијеном, и великом понудом поврћа, воћа, маслина и рибе. А о козјем сиру, да не говорим. Изврстан!

8 дан

Манастири Метеори је скуп православних манастира у близини грчког града Каламбаке, у западној Тесалији. Манастири су познати по свом несвакидашњем положају на стенама и сматрају се највреднијом скупином манастира у Грчкој после Свете горе. Метеори су на списку културне баштине УНЕСКО. Они су средњевековни споменици културе изузетног значаја.На оштрим литицама и врховима громадних стена, као да су постављени на високим стубовима и срасли са каменом, налази се више манастира из византијске епохе.Тешко је објаснити и замислити како су калуђери успели да сазидају манастире на овој висини.У манастирима су живели калуђери-испосници.Храну и воду добијали су у спуштеним, на конопцу корпама од прућа, до подножја, где су им мештани дотурали храну. Испосници су читав живот проводили у овим манастирима, који када их човек посматра, пружају слику као да лебде између неба и земље. Зато су и добили име-Метеори! Да би ови манастири били доступни туристима за разгледање, изграђен је и за аутомобиле проходан пут.Овог пута посетили смо два манастира. Обишли музеје у њима, од којих је на мене највише оставиоутисак, Музеј икона и хартије. Није изостало ни фотографисање у манастирским просторијама и манастирским сукњама за туристкиње.У повратку смо посетили и остатке средњевековне тврђаве у Платамону, са прелепим погледом на море.

9-10 дан

Још два дана одмора и уживања у Лептокарији. Поновили смо одлазак на пијацу, дегустирали маслине и вино… шетали и истраживали и десну и леву обалу мора од Лептокарије. Уживали у изласку сунца, јутарњем пливању, шетњи код ушћа речице у море…. купали сеи сунчали на обали од белог песка…у вечерњим сатима смо уживали у музици и игри на смотрикултурно уметничких друштава из региона. Организовали смо грчко вече са дружењем,у башти апартмана, уз грчку салату, слаткише и вино.Последњег дана акције, у повратку кући, посетили смо један од најлепших српских манастира, Прохор Пчињски, у долини реке Пчиње. Налази се у шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке, у близини села Кленике, 30 км јужно од Врања. Према предању, подигао га је у 11.веку византијски цар Роман Диоген, у знак захвалности Светом Прохору Пчињском, који му је прорекао да ће постати цар. Манастир ради као културно просветни центар овог краја и у њему ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица и организовано се учи иконописачки занат.Долина реке Пчиње, у којој се манастир налази, проглашена је за Предео изузетних одлика због својих природних лепота. Због скоро потпуног уништења фресака, 1488/9 године, исликане су нове, руком младог фрескописца, који је направио прво скице старихи на њих доцртао нове фреске, које, уз све остале, и дан данас тамо стоје. Једна од можда најпрепознатљивијих и значајних је икона Св.Прохора Пчињског са сценама из његовог житија, настала 1871.г. Првобитна црква више пута је обнављана.Садашња вишекуполна црква, саграђена је 1898.г,У олтарском простору налази се гробница Св.Прохора Пчињског и монашка костурница.Олимп је заиста, предивноместо за посетити. На њему сепружа осећај какав не може да се доживи нигде. Моћна прошлост прошарана митолошким причама, као и неукроћена природа, све то чини да је Олимп сјајна дестинација за уживање. Стога смо ми, са неизмерним задовољством и уживањем, провели десетак данана митском ВеличанственомОлимпу, саукупно пређених 39,6 км…. 2496 м успона и 3366 м силаска.

Приредила:Сузана Праштало

Поделите вест са пријатељима